Duvanska industrija neznanjem prodaje proizvode

Kako ljudi ili kompanije šire neznanje i zamrače znanje? Postoji termin koji definiše ovaj fenomen.

 

Robert Proktor, istoričar umetnosti sa Univerziteta Stanford počeo je da se bavi duvanskim kompanijama i njihovim širenjem nedoumica oko toga uzrokuje li pušenje rak, piše BBC Future.

 

Proktor je otkrio da duvanska industrija ne želi da mušterije znaju da je njihov proizvod štetan pa su zbog toga potrošile milijarde dolara na prikrivanje štetnosti pušenja. Ta potraga je navela da stvori reč za namerno širenje neznanja: agnotologija.

 

Dolazi od agnosis, grčki za neznanje, i ontologije, grane metafizike koja se bavi prirodom bića. Agnotologija je proučavanje namernih delovanja širenja neznanja i prevare, obično da se proda neki proizvod ili dobije naklonost.

 

"Istraživao sam kako moćne industrije neznanjem prodaju svoje proizvode. Neznanje je moć... a agnotologija je namerno stvaranje neznanja. Otkrio sam tajni svet poverljive nauke i smatram da bi istoričari na ovo morali da obrate više pažnje", kaže Proktor.

 

Neologizam je stvoren 1995. godine, iako se većina Proktorovih analiza dogodila u proteklim decenijama.

 

 

Agnotologija je danas jednako bitna kao i kad je Proktor proučavao skrivanje činjenica oko pušenja i raka. Na primer, politički motivisana sumnja bačena je na nacionalnost predsednika SAD-a Baraka Obame, sve dok nije pokazao rodni list. U drugom slučaju su politički komentatori u Australiji pokušali da izazovu paniku izjednačavajući australijski kreditni rejting s grčkim.

 

Proktor objašnjava da se neznanje može širiti pod krilom uravnotežene debate. Ideja da će uvek biti dva suprotna pogleda ne dovodi do racionalnog zaključka. Tako su duvanske kompanije uz pomoć nauke učinile da njihov proizvod izgleda bezopasno, a danas to koriste oni koji ne veruju u klimatske promene.

 

Izvor: Index.hr